Американские поэты в Списке Бродского

1 марта 2024 

Ранее упомянутый Список Бродского был насыщен авторами из Старого Света, однако Новый Свет, давший ему дом и работу на более чем два десятилетия, Иосиф Александрович также чтил, но из американской прозы указал в своих рекомендациях лишь один автобиографический текст «Воспитание Генри Адамса».

список книг Иосифа Бродского, американская поэзия

Из американских авторов-историков Бродский взял в свой список только Уильяма Прескотта, прославившегося трудами по завоеванию Мексики, которую он посетил по приглашению выдающегося мексиканского поэта и тоже будущего нобелиата Октавиа Паса летом 1975 года, создав под впечатлением от этого визита одну из своих стихотворных жемчужин – цикл «Мексиканский дивертисмент».

Ну, а в качестве рекомендации студентам его поэтических семинаров он предлагал читать тексты таких мэтров американской поэзии, как: Роберт Фрост, Марианна Мур, Элизабет Бишоп, Уистен Хью Оден, две бутылки водки которому он увез с собой будучи изгнанным из СССР.

Студенты Бродского вспоминали:

«У него было нечто, чего нет у американцев. Он воспринимал жизнь трагически…» «Это был человек, который себя абсолютно не жалел. Когда он был перед аудиторией и читал стихи, он себя совершенно не жалел».

И о жалости к себе было твердо сказано в его знаменитой нобелевской речи. О себе Бродский говорил так: «Я — еврей, русский поэт и американский гражданин». «Он очень гордился, что он американский гражданин, – говорил Роберт Морган о Бродском. – Но из него невозможно было изгнать Россию. Она была частью его существа…».

Иосиф Бродский с котом

47-летний Бродский стал самым молодым лауреатом Нобелевской премии по литературе, которая была присуждена ему «за всеобъемлющее творчество, проникнутое ясностью мысли и поэтической интенсивностью». Получение Нобелевской премии он предсказал себе в двадцатилетнем возрасте.

Бродский говорил: «У Фроста есть замечательная фраза, которую я часто вспоминаю. <...> «the best way out is always through». To есть единственный выход – это сквозь. Или через. Что означает: единственный выход из ситуации – это продраться сквозь ситуацию…» Иосиф Александрович считал, что задача поэзии – самая благодарная, так как привносит в мир чуть больше гармонии. «Мир, вероятно, спасти уже не удастся, но отдельного человека всегда можно». Политическим же активистам он советовал: «Если вы хотите, можно выйти в мир и перестроить общество. Но лучше найти одного человека и любить его до конца жизни».

Американская поэзия в рекомендациях Иосифа Бродского

Роберт Фрост

Robert Frost / Роберт Фрост (1874 – 1963) – великий американский поэт, воспевавший мир фермерской жизни на природе. Бродский называл его стихи «отжатым вариантом Эсхила». Посетил Советский Союз незадолго до своей кончины и встречался в Комарово летом 1962 года с наставницей Бродского Анной Ахматовой.

O Star (the fairest one in sight),
We grant your loftiness the right
To some obscurity of cloud –
It will not do to say of night,
Since dark is what brings out your light.
Some mystery becomes the proud.
But to be wholly taciturn
In your reserve is not allowed.
Say something to us we can learn
By heart and when alone repeat.
Say something! And it says “I burn.”
But say with what degree of heat.
Talk Fahrenheit, talk Centigrade.
Use language we can comprehend.
Tell us what elements you blend.
It gives us strangely little aid,
But does tell something in the end.
And steadfast as Keats’ Eremite,*
Not even stooping from its sphere,
It asks a little of us here.
It asks of us a certain height,
So when at times the mob is swayed
To carry praise or blame too far,
We may choose something like a star
To stay our minds on and be staid.

[1916]

Звезда (ты светишь с высоты),
Не возражаем мы, чтоб ты
За облаком свой свет затмила,
Но по ночам средь темноты
Твои лучи светлы, чисты.
Всегда таинственно светило,
Но все ж нельзя, чтоб никогда
Ты звездной тайны не открыла.
Скажи нам что-нибудь, звезда,
Чтоб повторять наедине.
Ответ: «Пылаю я всегда».
Но сколько градусов в огне
По Цельсию иль Фаренгейту,
Какие элементы там
Твой свет несут к другим мирам,
Понятным языком сумей ты
Хоть что-нибудь поведать нам.
И как пустынник Китса, строго
Звезда далеких светлых сфер
Дает нам твердости пример
И требует не так уж много, —
Хулят иль славят благосклонно,
Не верьте низкому суду,
Избравши что-то как звезду,
Держите путь свой неуклонно.

[Перевод Михаила Зенкевича сделан в 1947 году]

У. Х. Оден

Wystan Hugh Auden / Уистен Хью Оден (1907 – 1973) – англо-американский поэт (до 1938 года проживавший в Англии, а затем переехавший в США), влияние которого на Иосифа Бродского было колоссальным. Через день после отъезда из СССР, 6 июня 1972 года состоялась первая встреча двух поэтов. Бродский называл Одена «величайшим умом XX века»

Funeral Blues
Stop all the clocks, cut off the telephone,
Prevent the dog from barking with a juicy bone,
Silence the pianos and with muffled drum
Bring out the coffin, let the mourners come.

Let aeroplanes circle moaning overhead
Scribbling on the sky the message ‘He is Dead’.
Put crepe bows round the white necks of the public doves,
Let the traffic policemen wear black cotton gloves.

He was my North, my South, my East and West,
My working week and my Sunday rest,
My noon, my midnight, my talk, my song;
I thought that love would last forever: I was wrong.

The stars are not wanted now; put out every one,
Pack up the moon and dismantle the sun,
Pour away the ocean and sweep up the wood;
For nothing now can ever come to any good.

[1936]

Похоронный блюз
Часы останови, забудь про телефон
И бобику дай кость, чтобы не тявкал он.
Накрой чехлом рояль; под барабана дробь
и всхлипыванья пусть теперь выносят гроб.

Пускай аэроплан, свой объясняя вой,
начертит в небесах «он мёртв» над головой,
и лебедь в бабочку из крепа спрячет грусть,
регулировщики – в перчатках чёрных пусть.

Он был мой Север, Юг, мой Запад, мой Восток,
мой шестидневный труд, мой выходной восторг,
слова и их мотив, местоимений сплав.
Любви, считал я, нет конца. Я был неправ.

Созвездья погаси и больше не смотри
вверх. Упакуй луну и солнце разбери,
слей в чашку океан, лес чисто подмети.
Отныне ничего в них больше не найти.

[Перевод Иосифа Бродского сделан в 1994 году]

Марианна Мур

Марианна Мур/Marianne Craig Moore (1887 – 1972) – американская поэтесса, экспериментатор, исповедовавшая в своём творчестве, по самоопределению, «поэтический буквализм». В лучших своих стихах достигает философской обобщённости.

The Fish

wade
through black jade.
Of the crow-blue mussel-shells, one keeps
adjusting the ash-heaps;
opening and shutting itself like

an
injured fan.
The barnacles which encrust the side
of the wave, cannot hide
there for the submerged shafts of the

sun,
split like spun
glass, move themselves with spotlight swiftness
into the crevices—
in and out, illuminating

the
turquoise sea
of bodies. The water drives a wedge
of iron through the iron edge
of the cliff; whereupon the stars,

pink
rice-grains, ink-
bespattered jelly fish, crabs like green
lilies, and submarine
toadstools, slide each on the other.

All
external
marks of abuse are present on this
defiant edifice—
all the physical features of

ac-
cident—lack
of cornice, dynamite grooves, burns, and
hatchet strokes, these things stand
out on it; the chasm-side is

dead.
Repeated
evidence has proved that it can live
on what can not revive
its youth. The sea grows old in it.

[1918]

Рыбы

Плы-
вут в зелень мглы.
Груда ракушек черна и темна,
среди них ворочается одна
вверх и вниз,

сло-
вно сломанное крыло.
Рачки облепили гряду,
оставшись у хищников на виду,
потому что

со-
лнце, как колесо
врезается в глубину,
рассыпая искры по дну,
и становится

све-
тло в синеве
среди плоти холодной. Железный клин
воды бьёт из морских глубин
и морские звёзды

пла-
нктон, тела чернильных медуз,
розовые гребешки, травянистые и зелёные рачки
скользят друг по другу.

Есть
и злость и месть
в этом дерзком клубке.
Но ни вблизи, ни вдалеке
ни намёка на катастрофу,

ни сле-
да во мгле:
ни кратера, ни глухого взрыва;
только обрыв молчаливо
уходит в бездну; её

мёртвой
находит взор твой.
Здесь, где жизни полна вода,
рожденья не было никогда —
и в этом дряхлость моря.

[Перевод Евгения Витковского сделан в 1974 году для антологии «Современная американская поэзия»]

Элизабет Бишоп

Элизабет Бишоп / Elizabeth Bishop (1911 – 1979) – американская поэтеса, эссеистка и переводчица. Характерной чертой её поэзии было тонкое постижение изменчивой красоты окружающего мира и метафорика тесно связанная с реальными обстоятельства жизни.

Song for the Rainy Season

Hidden, oh hidden
in the high fog
the house we live in,
beneath the magnetic rock,
rain-, rainbow-ridden,
where blood-black
bromelias, lichens,
owls, and the lint
of the waterfalls cling,
familiar, unbidden.

In a dim age
of water
the brook sings loud
from a rib cage
of giant fern; vapor
climbs up the thick growth
effortlessly, turns back,
holding them both,
house and rock,
in a private cloud.

At night, on the roof,
blind drops crawl
and the ordinary brown
owl gives us proof
he can count:
five times—always five—
he stamps and takes off
after the fat frogs that,
shrilling for love,
clamber and mount.

House, open house
to the white dew
and the milk-white sunrise
kind to the eyes,
to membership
of silver fish, mouse,
bookworms,
big moths; with a wall
for the mildew’s
ignorant map;

darkened and tarnished
by the warm touch
of the warm breath,
maculate, cherished;
rejoice! For a later
era will differ.
(O difference that kills
or intimidates, much
of all our small shadowy
life!) Without water

the great rock will stare
unmagnetized, bare,
no longer wearing
rainbows or rain,
the forgiving air
and the high fog gone;
the owls will move on
and the several
waterfalls shrivel
in the steady sun.

Песня сезону дождей

Скрытый, о, скрытый
наш старый дом,
У скалы магнитной,
долгим дождём
и мглою омытый, –
совы, улитки,
красная плесень,
лишайник бесцветный;
ручейков паутина
спадает в долину.

В эпохе мглистой,
в эпохе воды,
рвутся ручьи
из клетки ребристой –
горной гряды;
пары клубятся,
сгущая мглу,
пытаясь взвалить
дом и скалу
на плечи свои.

По кровли ночной
капли ползут,
сова над стеной
специально для нас
начинает считать:
…четыре, пять… –
и смолкает опять;
а жирные жабы
вопят о любви
в этот поздний час.

Дом, открытый дом,
распахнутый росам,
восходам белёсым,
ласкающим взоры,
где найдётся приют
братии храброй:
земноводным, мышам,
книжным червям,
где стоит у забора,
позабытая швабра.

Дом, потемневший
под касаньем тяжёлым
влажного ветра, –
перепачканный дом,
дом, родной и весёлый!
Если новая эра
нагрянет сюда –
(о, такая беда
ужаснее маленькой
жизни!) вода

иссякнет, скала
размагнитится,
и земле не впитать
ни дождя, ни радуг,
ни лёгкой прохлады –
и совы не будут считать
на утёсе высоком,
и водопады
высохнут скоро
в зное жестоком.

[Перевод Евгения Витковского сделан в 1974 году для антологии «Современная американская поэзия»]

Валерий Алексеев
Историк культуры и киновед, ведущий сообществ КИНОлоция и ПИИТ, лектор-фрилансер

Написать комментарий

Менеджер Шанс

онлайн

Языковая Школа Шанс на связи! Что вас интересует?